suncokret

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Svako teži za slobodom. Sloboda je primamljiva, izazovna, daje nam osecaj da smo jedinstveni, neponovljivi, da zivimo punim zivotom…

Jedna starija žena je pre neko jutro bila u prodavnici u nasoj zgradi. Njen hrapavi glas se čuo dva metara ispred radnje. Kada je izašla, znala sam da je to bas ona. Zapalila je cigaretu, ko zna vec koju od kad je ustala. A bilo je nešto posle sedam sati ujutru.  Zašto ova žena uvek deluje tako sigurno u sebe?Kao da  zna šta radi.

 Bacila je  cigaretu I udahnula svez jutarnji vazduh. Šta li sada rade njene ćerke? Starija je u inostranstvu, a mlađu nije dugo čula. Zna da negde živi privatno.

 Ulazi u stan i čuje kako svaki njen korak odjekuje, svaki pokret se glasnije nego inace čuje. A onda joj secanje prodre u uši, a zatim I u sva čula: “Hoćete li se više udati I otici od mene da budem sama? Ooooo kada ću vas se osloboditi? Ceo život rintam za vas, hoću li više biti slobodna?”

Kola su se zaustavila I komšija je izašao sa opremom za pecanje. Danas je dobro ulovio. Bio je ponosan. Bacio je pogled na livadu. Mnogo dece se igra. Šta li radi njegov sincic sad? A možda bi I on sad bio ovde. Stan u kome je živeo sada je bio različit od nekadašnjeg. Bio je manji i sa manje svetla. Jedina prednost mu je bila lepa terasa. Ali to je sve cena razvoda. Onda pomisli, pa više me ona ludača ne pritiska. Konacno sam slobodan, i onako nisam ni hteo da se ženim, ona me je navukla na dete. Uh, dete? Pomisli i uputi upitni pogled na decu koja su se i dalje igrala na prolećnom Suncu. Na stolu su stajale ribe šireći oko sebe neprijatan miris.

Naša komšinica koja stanuje par spratova iznad je u poslednje vreme pocela da se intenzivnije šminka i oblaci nekako atraktivnije. Nekada joj to ne stoji, ali moram priznati da mi se ovako više sviđa. Sija prosto.

Kažu da je upisala post diplomske studije, mada ja u to ne verujem.

 Baš su sinoc kod nje ušle tri žene, prave hodajuće parfimerije. Pričalo se i smejalo. Onda neizbežni komentari i pohvale u čast razvoda. Ona se razvela i sada je u centru pažnje. Sada je junakinja godine. : Ma on je kreten, budala je, treba da se kaje žto te je izgubio… Uh kako si ti veliku stvar uradila! Sad si slobodna.  Svaka ti čast…” Nakon sat vremena te žene su otišle svaka svojoj kući, svojim muževima I svojoj deci. Naša komšinica je oko ponoći zalivala cveće na terasi I ni malo nije ličila na junakinju godine.

Naš mlađi komšija koji je dao uslov za drugu godinu fakulteta se vratio kući jutros rano, u sitne sate ili ti gluvo doba.  Klatio se na vetru I nekako ušao u ulaz. Na licu mu se videlo zadovoljstvo.

 Večeras nisam videla da je izašao. Možda mu je bilo loše sinoć. Ali, naš komšija je sada kući. Ruka mu je na brojčaniku. Počinje da okreće isti broj, ali ne sme. Njegovi drugovi su sinoć sa njim proslavili njegov raskid sa devojkom. Sada je svaki od njih sa svojom devojkom i nema vremena za njega. Pita se naš komšija da li ga je ona zaista smarala I gušila njegovu slobodu. Pogleda oko sebe I vidi da sedi u četiri zida. Vraća se telefonu I pokušava da okrene poznati broj.

Ona dva brata su opet poranila jutros. Moraju da rade Mada nije lako na gradilištu biti po ovakvom Suncu… Pre samo godinu dana su pili u ime slobode. Bežali su iz škole, a onda su odlučili da je za uvek napuste. Niko nije mogao da ih ubedi u suprotno. Ceo svet… samo nihov ceo svet. A sada dok idu na posao, ranom zorom vide kako ceo svet spava tihim i bezbrižnim snom...

Da li neko zna kako izgleda pravi osobenjak? Tako zovu komšiju iz ulaza do nas. On je zadovoljan sobom. Neki muškarci mu zavide što se nije ženio. Ima oko četrdeset godina. Izgleda solidno. Mislim, meni se ne sviđa, ali klinkama od devetnaest možda, ne znam, ali viđam ga sa njima.  Jutros je naš komšija primetio da ga boli želudac. I ako je sebi obećao da se neće vezivati, ipak ga je peklo to što se devojka sinoć nije pojavila. Uh, ona ima svoje društvo. Onda zatvori oči I vidi gomilu mladih kako se smeju i ćaskaju i vidi sve samo ne sebe… Zašto me ona ne zove u svoje društvo? Onda pomisli da se ne uklapa. A onda sve više mu ta ideja postaje istinita. Još jedan gutljaj kafe. Pa gde ja sad pripadam pita se on?

Dečaka od pet godina su pitali šta je to sloboda? On im je rekao da je sloboda kada se mama i tata vrate sa posla i kada su pored njega.

“Moji mama i tata su za mene najveća sloboda, kad su tu, mogu da ih volim kao i oni mene.”

Jutros sam ustala sveža i nasmejana... Odlučila sam da  budem slobodna od danas. Uz kafu I muziku sa radija donela  sam tu odluku.

Ne treba mi sloboda koja ima visoku cenu. Prava sloboda nema cenu, ona je sama najveća vrednost

Sloboda koja nas otuđuje i od nas pravi osobenjake i nesrećnike nije sloboda. To je zabluda o slobodi.

Biti slobodan ne znači biti sam. Zato ja prihvatam život i svaki izazov u njemu jer sam slobodna.