suncokret

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Jedan od najopasnijih neprijatelja čovečanstva, uništitelj ljubavi, osećanje koje od nas pravi robove i koje nas slabi, slabi naše samopouzdanje i sigurnost u sebe... Nikada željeno, a tako prisutno jeste ljubomora.

Ako ostavimo po strani patološke oblike ljubomore, ista dobija sasvim drugi smisao i sasvim se drugačije vrednuje i posmatra.

Niko ne želi da bude ljubomoran, ali, ona dolazi i kuca na naša vrata onda kada joj se najmanje nadamo. Ona jednostavno poremeti dotadašnji red i tok stvari u našem životu,  učini naš život manje podnošljivim... Često, ljubomora je kao sam pakao.

Svako zdravo i inteligentno ljudsko biće želi život bez ljubomore, želi sigurnost i sreću uz voljenu osobu. Ali, onda kada nas ljubomora obuzme, obično bude prekasno da joj se odupremo i mi ostavljamo da život to za nas sam uradi.

Pre svega, postavlja se jedno pitanje, a ono je od životnog značaja... Ko je kriv?

Ako uzmemo za primer  dvoje ljudi u vezi koja lepo funkcioniše, ljudi koji se vole, da li tu ima osnova za ljubomoru? Naravno, svako bi rekao da je to ludost i ona to zaista i jeste. Ipak, jednog dana u jednom momentu ako jedan od to dvoje ljudi oseti da taj momenat nije isti kao milion ranijih momenata, da nešto ne ide tako glatko kao ranije, da druga osoba nije više ista, onda se u srcu tog čoveka rađa sumnja, koja u zavisnosti od toka događaja prelazi u strah, nesigurnost, tugu i na kraju se rađa ljubomora. U momentu kada postanemo svesni odaljavanja druge osobe, mi smo još uvek nemoćni da se suprotstavimo bujici osećanja, strahova i tuge i ljubomora dolazi kao neka vrsta samoodbrane, protesta ili revolta.  Kako razumeti nečiju ljubomoru? Pa jednostavno, ako zamislimo da imamo jednu tajnu koju sa nekim delimo, ili nešto lepo, zajedničko što pripada samo dvema osobama, čitav jedan svet bolje reći i ako saznamo da je neko taj isti svet ponudio još nekome, onda više taj svet nije samo naš, ne pripada dvema osobama, već je u njega ušla treća osoba i poremetila je harmoniju. Tako druga osoba koja se oseća izdanom oseća ljubomoru i to je bol i izraz nemoći, to je pakao jer se pred očima te osobe srušio čitav jedan svet. U svoj toj svojoj nemoći čovek često nije u stanju da vrednuje sebe i pristupa potezima koji ga nisu dostojni.  Uvlačeći se u nove i nove pokušaje da razotkrije prevaru voljene osobe on grčevito pokušava da tu osobu zadrži uz sebe.

Za ljubomoru nije kriv onaj ko je ljubomoran već onaj ko je izdao. Niko nije ljubomoran zato što to želi, niko nije izazvao sam ljubomoru, ona je došla kao posledica izdaje druge osobe. Zato je ona jedno od najnepoželjnijih osećanja koje obuzima čoveka obično kada se on najmanje tome nada. Osloboditi se ljubomore nije lako, čak je i retko moguće sa osobom koja je izdala, jer jednom bačeno seme ljubomore ka nekoj osobi u naša srca uvek daje nove i nove plodove jer jednom kada nas neko povredi i izda više ništa nije kao pre.

Često, život nije ono što mi mislimo da bi trebao biti i u njemu ima mnogo nepravde, a jedna od njih je izdaja voljene osobe. Pa ipak, ako uzmemo u obzir da mi nismo takvi, da smo dobri ljudi, moramo verovati da na ovom svetu ima ljudi poput nas koji dele iste ideje o životu koji teže ka istim ciljevima. Presecanje u životu je bolno, ali ako će prisustvo osobe koja u nama izaziva ljubomoru polako uništiti naš život i nas same, onda je bolje napustiti tu osobu osloboditi se nje i početi iz početka. Moramo verovati da postoje ljudi koji su dobri i za koje je ljubav iznad svega jer samo tako otvaramo vrata budućnosti i koračamo napred.