Beograd kakvog zelim da pamtim
Published on 11/18,2010
Nemoguće je reći da nije lep. Uprkos svemu moj je grad. Njegove su ulice obojene sećanjima na dane mog detinjstva, na sve moje tajne, na nade i ideale koje sam koračajući zapisala na pločnicima njegovim. Istina, nekada ga teško prepoznajem kao da se i on sam ne nalazi više tu, kao da je pobegao i sakrio se pred bučnim hordama nasilnika, turbo folka, lažnih intelektualaca i moralista. Ali, već sledećeg dana Beograd opet osvane na istom mestu odolevajući uporno izazovima vremena koje niko od nas ne želi da pripada.
Po veličini taman, ni mali ni veliki grad, koji se nalazi na ušću dve reke, više kultura koji spaja istorijski nespojivo, odoleva vekovima, ljudima lažima o sebi, ponosan uvek...
Kako da ga ne volim kada jednako lepo govori o svakom ko je ikada u njemu živeo i ostavio trag.
Ko sebe prepozna u ovom gradu, zna da deli sa njim i dobro i zlo.
Prepoznala sam se...hvala na lepom postu!
Divna oda mom gradu, koji svakom "pruža ruke", čak i kad zna da neće zauzvrat dobiti ništa
Prijatno!
Eto hvala na podrsci, pisacu jos, zavisi od momenata, ali bice...
Piši. Za nas koji volimo Beograd, za one koji tek treba da ga zavole...
Sa tako malo reči opisala si moj grad a sve si rekla. Pravi si biser, blago onom ko te nosi