suncokret

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Danas sam saznala da se na radiju 202 ponovo emituje Muzički dragstor petkom. Veoma sam se obradovala i sada se sećam ove večeri malo tmurne, idealne za takva razmišljanja.

Šteta što je danas subota, da sam barem juče saznala. Najdraže mi je što znam da ga vodi ona ista voditeljka koja je i učinila da ova emisija postane kultna.

Petak, dan kada se završava radna nedelja, kada predstoji vikend, dani odmora i bezbrižnosti. Petak je tu prednjačio jer je ispred sebe imao čitava dva dana, dakle, ponedeljak je bio i suviše daleko da se o njemu iole razmišlja. Volela sam petkom da zbacim sve nanose od čitave nedelje i da ostanem konačno sama sa sobom i svojim svetom, da posvetim malo vremena svojim stvarima kako sam ja to zvala tada. Petkom uveče je bio Dragstor na radiju, petkom me niko nije terao da učim, petkom sam mogla da sedim duže i da mi niko to ne prebacuje. Moj dan, i samo mojih par sati.

Tačno u devet počinjao je Dragstor, poznati glas voditeljke i neizvesnost. Nakon prve tri pesme instrumental, čitanje pisama...Instrumentali su uvek bili različiti, uvek retki i uvek predivni. Volela sam ih jednako kao i reči koje sam slušala jer su pažljivo birani i reči čitane bojili u boje jeseni, leta, praznika, ljubavi, osmeha, nekih uspomena ili nekih tajni. Čitana su pisma i uvek svako lepše i interesantnije  od prethodnog, a ja sam se pitala jel moje sledeće i brinula se da li će moj rukopis biti njima u radiju tako grozan,kao meni što je. Onda me je bilo sramota, a onda sam čula zvuke naredne tri pesme i tako... Muzika je bila sjajna odabrana ukusom tih vremena, bilo je domaće i strane muzike, muzike svih žanrova sem narodnjaka naravno.

Opet se čitaju pisma, ali mog pisma nema. Ma ko su te devojčice što pišu? Jesu li lepše i pametnije od mene?  Zamišljala sam te neke devojčice kao mnogo lepše i talentovanije od mene i zavidela im po malo zamišljajući sebe u nekoj budućnosti. Svako se međutim trudio da napiše što lepše pismo kako bi ono bilo pročitano. Velika je bila čast da se u Dragstoru pročita pismo i ispuni muzička želja.  Po nekada se dešavalo da neko pismo zakasni pa umesto u jesen bude pročitano u proleće, a sve to zato što je pristizao veliki broj pošte. Sad se setih zvuka otvaranja pisma u programu, Bože koje je to uzbudjenje bilo onda...

Pesme koje su se puštale sam snimala na kasete i sada bih rado poslušala sve to. Za muziku iz Dragstora je uvek bila rezervisana jedna nova prazna kaseta.

Voditeljka je ubacivala po nekad neku anegdoticu sto je procitanim pismima davalo  poseban ton. Ja sam tada u svojoj maloj sobici mastala i mislila na svoje tajne i na sve što sam danima tokom nedelje potiskivala.

I tako do ponoći. Džoni  gitara i kraj Dragstora do sledećeg petka.