Dalekom čoveku...
Noći su mostovi ka tebi a dani su bolni jer daljina koja nas razdvaja čini da ovaj život ne živim u potpunosti. Snovi u kojima si ti su svetlost mog nadanja da je ovo naše što imamo moguće. Pomislim po nekada kako je nepravedan sav taj bol i kako život teče pored nas dok mi tražimo jedno drugo. Ti si stvaran u mom životu i ja u tvom, pa zašto se onda ne srećemo. Ne, ti nisi iluzija, ti si moja realnost, a to je ljudskom umu teško da shvati. Ne mogu da živim bez tebe i ako te nikada nisam zagrlila. Krijem našu ljubav pretvarajući se da sam nezainteresovana za bilo koga. Jer niko nikada neće razumeti ono što je Bog spojio. On jedino razume moju čežnju za tobom, dalekim voljenim čovekom i mojom srodnom dušom.
Lepše nije moglo da se napiše...
Sestro, ja ne znam o tebi ništa, osim ovih tekstova koje pišeš, ali sam srećan što još postoje ljudi koji razmišljaju kao ti. Želeo bih da ti čovek koga voliš i čekaš dodje što pre i da se tvoje srce odmori u tihoj sreći kakvu sigurno zaslužuješ.
Bog te blagoslovio!
Hvala ti brate, hvala svima. Pre svega Bogu hvala što mogu da na ovaj način iskažem ono što želim. Naravno, ovo je bila jedna priča u mom životu koja se završila, ali ja ne uništavam prošlost koja me uči kako da preživim ovo sada.
Svako dobro ti želim!
Suncokret